Kada temperature porastu i dani postanu duži, prirodno je da više vremena provodite napolju – bilo da ste na plaži, planini, u gradu ili u pokretu. Ipak, sa sunčevim zracima dolazi i povećana potreba za zaštitom kože, jer prekomerno izlaganje UV zračenju može dovesti ne samo do crvenila i opekotina, već i do ozbiljnijih posledica kao što su prerano starenje kože, hiperpigmentacije, pa čak i rak kože. Kreme za sunčanje su najjednostavniji i najefikasniji način da sačuvate zdravlje i izgled kože, ali se i dalje postavljaju brojna pitanja: da li su hemikalije u kremama zaista bezbedne? Koliki SPF zaista štiti? Da li krema štiti i kada UV indeks nije visok? I, ako putujete avionom, da li je možete poneti sa sobom? Upravo zato, u nastavku odgovaramo na najčešća pitanja o kremama za sunčanje i otkrivamo kako da ih pravilno koristite – kod kuće, na odmoru, pa čak i u avionu. Jer bez obzira gde se nalazite, vaša koža zaslužuje najbolju zaštitu.
Istine i zablude o SPF kremama
Zaštita kože od sunca jedan je od najvažnijih koraka u nezi, naročito tokom letnjih meseci kada je UV zračenje na vrhuncu. Kreme za sunčanje nisu rezervisane samo za dane na plaži – dermatolozi ih preporučuju tokom cele godine, naročito za lice. Osim što štite kožu od crvenila i opekotina, kreme za sunčanje igraju ključnu ulogu u prevenciji preranog starenja kože i pojave raka kože.
Da li su hemikalije u kremama za sunčanje bezbedne?
Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja jeste: da li su hemikalije u kremama za sunčanje štetne? Odgovor zavisi od vrste filtera koje krema koristi. Postoje dve osnovne vrste: hemijski (npr. oksibenzon, oktinoksat) i fizički/mineralni (cink-oksid i titanijum-dioksid) filteri.
Hemijski filteri upijaju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu. Neki od njih su u prošlosti bili pod lupom zbog mogućeg hormonskog uticaja, naročito oksibenzon. Međutim, većina istraživanja pokazuje da su ti sastojci bezbedni kada se koriste u dozvoljenim koncentracijama. Ako ipak želite potpuno siguran pristup, birajte mineralne kreme koje deluju kao ogledalo na koži i fizički odbijaju UV zrake – odlične su i za osetljivu kožu.
Koji je najveći SPF faktor koji se može kupiti?
SPF (Sun Protection Factor) označava nivo zaštite od UVB zraka, koji su glavni krivci za opekotine. Većina dermatologa preporučuje SPF 30 za svakodnevnu upotrebu, dok je za intenzivno sunčanje (npr. na plaži) bolje koristiti SPF 50 ili više.
Na tržištu se mogu pronaći proizvodi sa SPF faktorom i do 100, ali važno je znati da razlika između SPF 50 i SPF 100 nije duplo veća: SPF 50 blokira oko 98% UVB zraka, dok SPF 100 blokira oko 99%. Viši SPF može biti korisniji osobama sa svetlom kožom, sklonom opekotinama, ali pravilna i redovna reaplikacija je daleko važnija od samog broja.
Koji UV indeks zahteva korišćenje kreme za sunčanje?
UV indeks meri intenzitet UV zračenja – i ukazuje kada je neophodno zaštititi kožu. Već pri vrednosti UV indeksa 3 ili više, preporučuje se korišćenje kreme za sunčanje. U letnjim mesecima UV indeks često prelazi 7 ili 8, što zahteva dodatnu zaštitu, uključujući i nošenje šešira, naočara i izbegavanje izlaganja suncu između 11h i 16h.
Može li se krema za sunčanje nositi na putovanje avionom?
Da, krema za sunčanje se može nositi u avion, ali uz određena ograničenja. Ukoliko je nosite u ručnom prtljagu, bočica mora biti manja od 100 ml, u skladu sa pravilima za tečnosti u kabini. Ovo važi i za sprejeve za sunčanje – dozvoljeni su, ali moraju biti u originalnom pakovanju ispod 100 ml i smešteni u prozirnu kesu za tečnosti. Ako planirate duži boravak na suncu, najbolje je veću količinu spakovati u predati prtljag.
L&Z top choice
A sada, kada smo razrešili najveće nedoumice o SPF kremama i još jednom ustanovili da su nam neophodne, tokom cele godine, a pogotovo leti, evo i naših top favorita.
Foto: lilly, dm, eucerin, Instagram/@lisavmarks, olczaaaa