Kožu svakodnevno negujemo, štitimo, hidriramo, posmatramo kroz prizmu izgleda, teksture, sjaja i ujednačenog tena. Ipak, postoji jedan deo brige o koži koji nema veze sa beauty rutinom, a mnogo je važniji od svakog seruma i svake kreme – redovna kontrola mladeža. Posebno je ovo važno pred leto, kada više vremena provodimo na suncu, koža postaje izloženija UV zračenju, a promene na njoj lakše primećujemo. Upravo zato je ovo pravi trenutak da se podsetimo da pregled mladeža nije nešto što treba raditi tek kada nas nešto zabrine. Naprotiv, dermoskopski pregled jednom godišnje jedna je od najvažnijih preventivnih navika kada govorimo o zdravlju kože.
Melanom se ubraja među najagresivnije tumore kože, ali je istovremeno i jedan od onih kod kojih rana dijagnostika pravi ogromnu razliku. Upravo zato se redovni pregledi kože ne posmatraju kao estetska kontrola mladeža, već kao važan deo zdravstvene preventive. Na značaj prevencije dodatno ukazuju i podaci Međunarodne agencije za istraživanje raka, prema kojima je više od 80% slučajeva kožnog melanoma u svetu 2022. godine bilo povezano sa izloženošću ultraljubičastom zračenju. Drugim rečima, zdravlje kože ne zavisi samo od toga da li koristimo SPF tokom letovanja, već i od toga koliko redovno pratimo promene na koži i koliko ozbiljno shvatamo zaštitu od UV zračenja tokom cele godine.
Zašto je važna kontrola mladeža?
Preventivni pregledi mladeža imaju ključnu ulogu u ranom otkrivanju malignih promena na koži. Kako objašnjava dr Tamara Jelikić iz Opšte bolnice Acibadem Bel Medic, dermoskopski pregled jednom godišnje preporučuje se svim odraslim osobama, a posebno onima sa svetlom kožom, velikim brojem nevusa, pozitivnom porodičnom anamnezom za melanom ili drugim faktorima rizika. Svaka nova promena na koži, kao i promena već postojećeg mladeža, zahteva pregled dermatologa bez odlaganja. To ne znači da je svaka promena opasna, ali znači da procenu ne treba donositi samostalno, pred ogledalom ili uz pomoć fotografija sa interneta.
Kako izgleda dermatološki pregled mladeža?
Pregled počinje razgovorom sa pacijentom o eventualnim promenama koje je primetio, porodičnoj istoriji i navikama izlaganja suncu. Nakon toga sledi pregled cele kože – najpre makroskopski, a zatim dermoskopom. Tokom pregleda kontroliše se kompletna koža, uključujući i regiju poglavine, genitalnu regiju i nokte. Upravo zato je važno da pregled bude temeljan, jer se promene ne javljaju samo na delovima tela koji su najčešće izloženi suncu.
Šta je dermoskopija?
Dermoskopija je danas standard u pregledu mladeža. Dermoskop omogućava dermatologu detaljan uvid u pigmentne i vaskularne strukture kože, što značajno povećava tačnost dijagnostike. Na taj način dermatolog može bolje da proceni da li je promena benigna, da li zahteva dalje praćenje ili je potrebno uklanjanje. Dermoskopski pregled je potpuno bezbolan i bezbedan. U proseku traje između 15 i 20 minuta, u zavisnosti od broja mladeža i promena koje je potrebno pregledati.
Na koje promene na koži treba odmah obratiti pažnju?
Alarm za pregled kod dermatologa jesu promene koje brzo rastu, menjaju izgled, boju ili se razlikuju od ostalih mladeža na telu. Razlikovanje bezazlenog mladeža od potencijalno opasne promene često nije moguće samo pregledom golim okom. Upravo zato je dermoskopski pregled od ključnog značaja, jer dermatolog može da prepozna rane znake melanoma i drugih tumora kože.
U samopregledu može pomoći i takozvano ABCDE pravilo:
- A – Asymmetry / asimetrija: jedna polovina mladeža nije ista kao druga.
- B – Border / ivice: ivice su nepravilne, nazubljene ili nejasne.
- C – Color / boja: u istoj promeni postoji više nijansi braon, crne, crvene ili bele boje.
- D – Diameter / prečnik: promena je veća od 6 mm ili raste, mada može biti i znatno manja, svega 1–2 mm.
- E – Evolution / evolucija: svaka promena veličine, oblika, boje ili pojava krvarenja.
Koliko sunčanje i solarijum povećavaju rizik od melanoma?
Sunčanje bez adekvatne zaštite i korišćenje solarijuma značajno povećavaju rizik od melanoma i drugih tumora kože. Posebno je opasno korišćenje solarijuma pre 35. godine života, jer tada rizik od melanoma raste i do 75%. UV zračenje oštećuje DNK ćelija kože i vremenom može dovesti do razvoja malignih promena. Svetliji fototip kože predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za melanom. Osobe koje lako izgore na suncu, a teško tamne, treba redovno da kontrolišu mladeže i pažljivo se štite od UV zračenja.
Koliko često treba raditi dermoskopske preglede kože?
Kod osoba koje nemaju povećan rizik, dermoskopski pregled kože preporučuje se jednom godišnje. Međutim, osobe koje imaju veliki broj mladeža, porodičnu ili ličnu istoriju melanoma ili su ranije lečile tumore kože, trebalo bi da dolaze na kontrole na svakih šest meseci ili po preporuci dermatologa. Pregledi se savetuju i deci i adolescentima. Melanom se retko javlja u dečjem uzrastu, ali roditelji treba da obrate pažnju na promene koje rastu, menjaju boju ili izgledaju drugačije od ostalih mladeža. Važno je pratiti promene na koži od ranog uzrasta.
Šta kada dermatolog primeti sumnjiv mladež?
Ne uklanja se svaki mladež preventivno. Kada dermatolog primeti sumnjive karakteristike, procenjuje da li je potrebno praćenje ili ekscizija, odnosno hirurško uklanjanje promene uz patohistološku analizu. Upravo zato je pregled važan, ne samo da bi se promena otkrila, već i da bi se izbeglo nepotrebno uklanjanje mladeža koji ne predstavljaju rizik.
Koje su najčešće greške u zaštiti kože?
Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje SPF zaštite samo tokom leta ili na plaži. UV zračenje deluje tokom cele godine, čak i kada je oblačno vreme i zimi, pa je zaštita važna svakodnevno. Takođe, često se zaboravlja da je potrebno ponovno nanošenje kreme sa SPF zaštitom na svaka dva do tri sata, naročito tokom boravka napolju, znojenja ili kupanja.
Redovni dermoskopski pregledi, pravovremena reakcija na svaku novu ili promenjenu promenu na koži i svakodnevna zaštita od UV zračenja predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja kože, navodi dr Tamara Jelikić iz Opšte bolnice Acibadem Bel Medic. Kada govorimo o zdravlju kože, preventiva nije komplikovana. Nekada je zaista dovoljno da jedan pregled ne odložimo za posle (leta).
Foto: cottonbro studio, Hanna Pad / Pexels