Taman kada utvrdimo skincare gradivo i savladamo pojmove na koje bi naši nastavnici iz hemije bili ponosni, beauty industrija pronađe neki novi sastojak koji postaje predmet naše hiperfiksacije. Nakon što smo pisali o bakučiolu, skvalanu i azelaičnoj kiselini, vreme je da se osvrnemo na još jedan pojam koji dobija buzzy epitet u svetu lepote. Kojična kiselina postaje sve popularnija, a mi se u nastavku teksta osvrćemo na njenu funkciju, kao i na proizvode koji je sadrže.
Šta je kojična kiselina i čemu služi?
Hiperpigmentacija je problem na koji se redovno fokusiramo u trenucima kada su sunčani dani pred nama. Iako u njenoj osnovi stoje i drugi razlozi, poput hormonalnih promena, starenja i upalnih procesa koji mogu nastati nakon akni, UV zračenje je nešto čime smo svi univerzalno pogođeni. Kojična kiselina je aktivni sastojak koji se dobija fermentacijom određenih vrsta gljiva, a u skincare svetu je poznata po tome što posvetljuje i ujednačava ten.
Njeno delovanje zasniva se na inhibiciji enzima tirozinaze, koji je odgovoran za produkciju melanina. Upravo zato se koristi u tretiranju tamnih mrlja, fleka od sunca, postinflamatorne hiperpigmentacije (koja se može javiti nakon akni) i melazme. Iako se često poredi sa vitaminom C ili azelaičnom kiselinom, kojična kiselina ima više ciljanu, ali i nežniju akciju kada je reč o posvetljivanju tena. Pored toga, deluje i kao antioksidans, čime doprinosi zaštiti kože od oksidativnog stresa i spoljašnjih faktora.
Kako se koristi kojična kiselina?
Upravo zbog svoh brightening efekta, ona postaje jedan od it sastojaka koji najčešće dolazi u formi seruma, krema, tonika ili sapuna. Kao što je slučaj i sa drugim kiselinama, u rutinu je treba uvoditi postepeno, naročito ako imate osetljivu kožu. Preporučuje se nanošenje jednom dnevno, idealno u večernjoj rutini, nakon čišćenja i pre hidratantne kreme. Ukoliko se koristi u jutarnjoj rutini, SPF je apsolutni must, jer svaki sastojak koji utiče na pigment može učiniti kožu osetljivijom na sunce.
Može se kombinovati sa hidratantnim sastojcima poput hijaluronske kiseline i ceramida, dok je sa drugim eksfolijantima (poput jakih AHA ili retinoida) bolje biti oprezan kako bi se izbegla iritacija. Kao i kod svakog aktivnog sastojka, ključ je u doslednosti – rezultati nisu instant, ali uz redovnu upotrebu ten postaje ujednačeniji, blistaviji i vizuelno čistiji.
U moru sastojaka koji obećavaju glow, kojična kiselina se izdvaja kao suptilniji, ali strateški saveznik u borbi protiv hiperpigmentacije – a ponekad je upravo ta tiha efikasnost ono što koži najviše prija.
L&Z Top choice
Foto: K-beauty.rs, Pure Market, Instagram / @itsbouchrael, @jjyushkevich