Od prve radnje u Kralja Petra 69 do nove adrese na Vračaru, Pure Market je za manje od tri godine prerastao iz online beauty priče u prepoznatljivo mesto za ljubitelje nege i pažljivo birane kozmetike. Iza ovog rasta stoji osnivačica brenda, Kristina Bogdanović, koja je nedavno otvorila novo poglavlje omiljene beauty destinacije.
Nova radnja zamišljena je kao topao i prijatan prostor u kojem kupovina nije samo još jedna transakcija, već trenutak za razgovor, savet i malo uživanja. Sa Kristinom Bogdanović smo razgovarali o njenom putu od prve radnje do novog prostora, o tome kako se menjaju naše navike i odnos prema lepoti, ali i o svemu onome što se ne vidi na prvi pogled kada se gradi sopstveni biznis. Vodimo vas iza kulisa beauty priče koja je za kratko vreme postala jedna od najomiljenijih destinacija za negu.
Otvorili ste drugu radnju, ovog puta na Vračaru. Kada pogledate put od prve lokacije u Kralja Petra do danas, šta se u međuvremenu promenilo – u vama, ali i u načinu na koji žene danas razmišljaju o lepoti i nezi?
Promenilo to što sam ovog puta imala mnogo više novca za ulaganje, jer sam tri godine štedela za ovaj trenutak. A i ovu radnju sam otvorila sa malo više bora. Šalu na stranu, za drugu radnju sam imala mnogo bolju sliku o tome koliko prostora nam zapravo treba za proizvode, šta naši kupci vole, a šta ne vole.
Skoro tri godine sam u prvoj radnji upijala sve što čujem od kupaca i posmatrala šta funkcioniše, a šta ne. Ne znam da li ljudi uopšte znaju da iza Pure Marketa ne stoji neki imućni investitor. Pure Market je kompanija koju vodi jedna 32-godišnja devojka koja sanja veliko i zaista voli svoj posao. Nadam se da ću sa trećom radnjom, u Galeriji, koju otvaramo na jesen, još malo usavršiti dizajn enterijera – i ko zna, možda i promenim karijeru.
Šta vam razgovori sa ženama koje dolaze u radnju govore o njihovim potrebama kada je reč o nezi?
Definitivno primećujem da većina žena danas želi da pojednostavi svoju rutinu i svede je na minimum. Zato se sve više traže kvalitetni proizvodi, a mnogo veća pažnja posvećuje se sastavu i tome šta zapravo nanosimo na kožu. Slažem se da nam ne treba puna polica proizvoda – izuzev, naravno, moje police, jer kako da budem beauty guru ako ne probam skoro sve iz Pure Market asortimana?
Da li je onda less but better postala nova beauty mantra?
Mislim da bi na svakoj skincare polici trebalo da se nađu dobra umivalica, toner, serum, krema i SPF – i verujem da će se svaka skincare girlie složiti sa mnom. Kvalitetna i jednostavna rutina definitivno jeste dobar početak. Ali mi žene jednostavno volimo da probamo nove stvari i ne vidim ništa loše u tome.
Svaki dermatolog će vam reći da nijednoj ženi nije potrebna hidrogel maska. Ali taj mali ritual kada jednom nedeljno stavim masku pred spavanje, legnem u krevet i mazim se sa svojim psom – ne bih menjala ni za šta. Puno toga nam možda nije neophodno, ali nas čini srećnim. A ako nešto može da nam ulepša dan i pruži nam trenutak uživanja, zašto bismo sebi to uskraćivale?
Koliko na izbor kozmetike utiče ono što vidimo na društvenim mrežama? Da li smo postale hrabrije u isprobavanju novih stvari ili podložnije trendovima?
Definitivno smo postale hrabrije u isprobavanju novih stvari, ali ne bih rekla i podložnije trendovima. Volimo da probamo, istražimo i same odlučimo da li je nešto samo TikTok hype ili naš novi holy grail.
Kada je reč o enterijeru, zanima nas čime ste se vodili prilikom uređenja nove radnje? Postoji li neki detalj u enterijeru nove radnje na koji ste posebno ponosni?
Želela sam da prostor bude topao, ali istovremeno luksuzan. Tokom poslednjih pet godina putujem po svetu i obilazim skincare radnje i često mi deluju prilično hladno – u njima nemam potrebu da se dugo zadržavam. Možda je to nekim brendovima i cilj, ali ja sam želela potpuno suprotno.
Želela sam prostor u kom će žene poželeti da ostanu, da popričaju sa drugim kupcima, razmene savete i iskustva i, pre svega, da se osećaju prijatno i uvaženo. Cilj mi je bio da napravimo mesto u kom se žene osećaju sigurno – mesto za koje znaju da im je uvek otvoreno i u koje žele da se vrate. Iako radnja radi manje od mesec dana, već smo upoznali mnogo novih lica, ali i počeli da prepoznajemo žene koje nam se vraćaju. Upravo to mi je možda i najdraži deo cele priče i ono na šta sam najponosnija.
Da li mislite da danas prodajni prostor mora da bude i neka vrsta lifestyle iskustva? Zašto nam je važno kako izgleda mesto na kojem kupujemo nešto tako intimno kao što je kozmetika?
Potpuno je prirodno da želimo da kupujemo na mestima na kojima se osećamo lepo. Iza svakog potrošenog dinara stoje nečije vreme, trud i rad i želela sam da napravim mesto u kojem će kupci osetiti naše poštovanje prema njihovom novcu, ali i prema njihovom vremenu. Zapravo, baš zbog toga sam želela da u novoj radnji pokažem kupcima gde je otišao njihov novac.
Kada sam otvarala prvu radnju, nisam imala mnogo novca na raspolaganju i morala sam da pravim dosta kompromisa. Ovoga puta nisam štedela – ispunila sam svaku svoju želju i želela da svaki detalj pokaže koliko mi je stalo do iskustva koje pružamo. U tome mi je mnogo pomogla i arhitektica Mia Pavlović, sa kojom sam uspela da tu viziju pretočim u prostor.
Svet u kojem živimo postao je prilično transakcijski – sve se meri kroz novac. Posebno u retailu, u toj trci za finansijskim uspehom, često zaboravimo ono najvažnije: da smo na kraju dana, pre svega, ljudi. Zato želim da naši kupci ne dobiju samo proizvod, već i osećaj da se njihov novac, vreme i poverenje zaista ceni.
Da li ste kroz ovaj posao promenili nešto u sopstvenoj beauty rutini? Postoji li nešto što ste počeli da koristite tek kada ste se našli sa druge strane kozmetičkog tržišta?
Toner je definitivno korak koji sam godinama preskakala, jer sam mislila da je samo još jedan proizvod koji nam beauty industrija prodaje kao neophodan. Jokes on me – danas ne počinjem dan bez njega. Ali promenio se i moj pogled na negu. Više ne jurim brze rezultate niti želim da promenim sebe. Želim da što bolje negujem i sačuvam ono što mi je Bog dao.
Mislim da žena u tridesetim počne mnogo više da ceni ono što ima i da prihvata svoju jedinstvenost. Korejska kozmetika mi pomaže da svoju lepotu negujem i održavam, ali nijedan proizvod na mojoj polici nije zaslužan za moje samopouzdanje. Oni su tu da mi pomognu da sačuvam ono što imam i da, ako već moram da starim, makar starim graciozno.
Koji je najzanimljiviji savet o lepoti koji ste dobili od neke žene – kupca, prijateljice, članice porodice – a koji ste zaista zapamtili?
Par dana pre nego što sam napunila 30, čula sam najbolji savet koji i dan-danas sebi ponavljam: starenje je privilegija. Koliko god zvučalo kao kliše, zaista jeste. Kao mlada žena u tridesetim koja mnogo radi, nema emotivnog partnera i još se nije ostvarila u ulozi majke, možete da pretpostavite kakve komentare dobijam svakodnevno. Vremenom sam se oslobodila straha od godina i počela da volim sebe sve više. Uspesi i padovi – sve je to život. I volim da prolazim kroz sve, jer znam da ću iz svakog iskustva izaći mudrija i pametnija. To me čini spokojnom. I zato mi više ne smeta da se sva ta nova mudrost vidi i na mom licu, u formi poneke borice.
Postoji li nešto što žene, po vašem mišljenju, previše rade kada je reč o nezi kože ili lepoti, a zapravo im nije potrebno?
To je lako – estetske korekcije. Zaista nisam protivnik estetskih korekcija, ali mislim da je najvažnije da sve radimo sa merom. Radim u beauty industriji, a opet mi nimalo ne smeta što imam nepravilnosti na licu. Smatram sebe negovanom devojkom, ali nisam opterećena svojim izgledom. Mislim da na duge staze ta opsesija izgledom može imati mnogo veće posledice nego što želimo da priznamo. Važno je da smo zdrave i srećne. Samo bih volela da naša sreća ne zavisi od toga da li imamo koju kilu više, boricu više ili fleku na licu.
A šta je ono što često zanemarujemo, iako bi trebalo da bude osnova svake beauty rutine?
Veoma često kupci uđu u radnju i traže dobru kremu. Kada ih pitamo kako im izgleda rutina, kažu da koriste samo kremu i umivalicu. To vam je isto kao da se José Mourinho osloni samo na Judea Bellinghama da osvoji pehar za Real Madrid. A šta je sa ostalim igračima? Hoću da kažem – za dobar rezultat potrebno je više od jednog igrača. Isto vazi i za skincare rutinu. Svaki korak ima svoju ulogu i zajedno daju najbolji rezultat. Tako da, devojke, nemojte preskakati toner, serum i SPF!
Iza svake nove lokacije, biznisa i uspeha postoji i mnogo manje glamurozna strana priče. Šta je bilo najteže u tome da od ideje napravite posao koji danas može da dobije i svoju drugu adresu?
Često razgovaram sa mladim devojkama koje imaju sjajne ideje i želju da nešto pokrenu, a onda čujem strah u njihovom glasu kada dođemo do logistike, papirologije, pravnih komponenti i svega onoga što čini onu manje glamuroznu stranu svakog biznisa. Taj strah je često razlog zbog kog neko ne napravi prvi korak i ne ostvari svoj san.
Ali ono što mnoge ne uzmu u obzir jeste da taj strah nikada zapravo ne nestane. Biće tu kroz celu karijeru – i hvala Bogu što je tako. Ja bih se zabrinula kada bih prestala da osećam taj strah, jer je upravo on ono što me drži sa obe noge na zemlji. Podseća me da budem oprezna, da učim, da ne mislim da sve znam i da uvek postoji nešto novo što mogu da naučim. U Rijaninim rečima se nalazi mala mudrost: Just be fearless, girl. Počni. Ne moraš da znaš sve. Dopusti sebi da učiš svakog dana, da pogrešiš, promeniš mišljenje i ponovo probaš. Život ima toliko toga da nam pruži, samo mu treba dozvoliti.
Foto: Milica Beloica