VOZAČI, SLEDI BUM NA TRŽIŠTU AUTOMOBILA! Čeka nas ZABRANA UVOZA! Evo do koje starosti je dozvoljeno …

Foto: AP/Ilustracija

Postali smo groblje najgorih automobila zapadne Evrope. Već razgovaramo o zabrani uvoza vozila s najlošijim motorima, a tražiću i nove mere, poručuje Goran Trivan

Srbija neće biti primljena u EU dok ne podigne standarde životne sredine, izričit je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

On u intervjuu za Kurir otkriva koje poteze preduzima u rešavanju gorućih ekoloških problema – od deponija, preko otpadnih voda, do kvaliteta vazduha.

– Vazduh u Srbiji je generalno solidnog kvaliteta, ali crne tačke postoje u svim većim gradovima. Najveći uzrok zagađivanja su termoenergetski kapaciteti, saobraćaj, individualna ložišta i gradske toplane. EPS već intenzivno radi na poboljšanju kvaliteta emisije štetnih gasova iz svojih postrojenja, a s lokalnim samoupravama radimo na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju s gradskim toplanama. Kada je reč o saobraćaju, uz saobraćajna zagušenja posebno pitanje je vrsta vozila koja se koriste. Apsolutno sam protiv toga da se u Srbiju uvoze vozila starija od 10 godina i apsolutno sam za to da se moraju zabraniti najlošiji motori koji nam dolaze iz zapadne Evrope.

Da li je to zvaničan predlog Vladi?
– U Vladi već razgovaramo o zabrani uvoza automobila s najlošijim motorima (evro 3 i 4), a tražiću i zabranu uvoza automobila starijih od 10 godina. O tome moramo da razgovaramo jer smo mi postali groblje najgorih automobila zapadne Evrope. To više nije socijalno pitanje, jer su ta vozila, osim što zagađuju životnu sredinu i nas same, i najmanje bezbedna i najčešći su izazivači saobraćajnih nesreća. S druge strane, u Vladi postoji volja da počnemo sa subvencijama za kupovinu hibridnih i električnih vozila. Ideja je da napravimo plan da obe mere počnu da su primenjuju od sledeće godine kako bi se obezbedio novac u budžetu za subvencije, a građani i uvoznici steknu dovoljno vremena da im se prilagode.

Koji su još ciljevi vašeg ministarstva za ovu godinu?
– Najvažniji cilj našeg ministarstva je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija i za postrojenja za preradu otpadnih voda. Bez toga nije moguće pokrenuti građevinske radove čak ni za projekte za koje su obezbeđena sredstva. U Srbiji ima oko 4.000 divljih deponija i prerađuje se manje od 10 odsto otpadnih voda, što je nedopustivo. Uz naših 450 miliona dinara za izradu dokumentacije za postrojenja za preradu otpadnih voda i 200 miliona za sanaciju deponija, očekujemo i kredit od 200 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope za projekte u životnoj sredini. Sa ovim prvi put nakon 30 godina imamo mogućnost da započnemo rad na projektovanju dvadesetak regionalnih deponija, kao i 300 sistema za preradu otpadnih voda, i zato je ovo za nas godina preokreta.

Imate li koncenzus na lokalu za te deponije?
– Za razliku od ranijih godina, lokalne samouprave više nemaju otpor prema tome, već žele da se ti projekti realizuju. Ljudi su shvatili da je to odličan biznis i da će biti otvorena nova radna mesta, a to je delom i posledica rada našeg ministarstva i podizanja ekološke svesti u poslednje dve godine. U otpadu nas čeka posao od oko dve milijarde evra, a u otpadnim vodama pet milijardi evra investicija. I tu je najbitnije da koristimo moderne tehnologije koje su proverene i daju rezultate.

Da li ste zadovoljni efektima naplate plastičnih kesa u marketima?
– Veoma sam zadovoljan rezultatima, tim pre što tu nismo pristupili administrativnim merama i zabranama, već smo praktično u saradnji s trgovcima na dobrovoljnoj bazi pokušali da smanjimo upotrebu plastičnih kesa. Posle prve nedelje imali smo smanjenje od 50 odsto, a sada samo na oko 70 odsto manjeg korišćenja plastičnih kesa. Voleo bih da trgovci novac od prodaje tih kesa ulože u projekte zaštite životne sredine bilo u svojim kompanijama, bilo u široj zajednici. Novim zakonskim rešenjem daćemo i mogućnost zabrane korišćenja plastičnih kesa. Beograd će kao prva lokalna samouprava posebnim zakonom dobiti ovlašćenja da to uradi i mi podržavamo čelnike grada u nameri da to zabrane od 1. januara 2020.

Izabrani ste za jednog od potpredsednika Petog zasedanja Skupštine UN za životnu sredinu. U čemu je značaj ovog imenovanja?
– Srbija je za ove dve godine u svetu i Evropi shvaćena kao najozbiljniji faktor zaštite životne sredine u ovom regionu. Budno prate šta radimo, vide šta činimo i postižemo, a rezultat tog našeg uspeha jeste i taj predlog da Srbija bude jedan od potpredsednika Skupštine UN u naredne dve godine. Na to sam veoma ponosan.

Problem MHE

Zabranjujem gradnju u zaštićenim dobrima

Za vas nema dileme da je izgradnja mini-hidrocentrala (MHE) u zaštićenim dobrima štetna. Šta tim povodom preduzimate?

– Pripremamo izmene Zakona o zaštiti prirode, kojima predlažemo zabranu izgradnje MHE u zaštićenim dobrima. Ideja je da oni koji su u skladu s propisima tu već izgradili MHE nastave da rade, ukoliko su gradnju obavili na tehnički ispravan način, a ako nisu, da to isprave. Oni koji tek žele da grade moći će to i dalje da rade u nezaštićenim područjima, a mi bismo zaštitili prirodu od daljeg devastiranja sa ovakvom izgradnjom MHE. I tu smo svi na dobitku.

(Vesti-info.rs)